Историјат Панчевачког српског црквеног певачког друштва

Панчевачко српско црквено певачко друштво званично је основано 29. марта 1838. Од тада непрекидно делује и пева на литургијама.

Друштво је од свог оснивања постало центар културног живота града, а убрзо и Српског народа у Хабзбуршкој монархији.

По узору на ПСЦПД оснивају се певачка друштва и у многим другим српским местима:

• 1839 – у Пешти
• 1840 – у Темишвару и Араду
•  1841 – у гимназији у Новом Саду Јегри, Сегедину, Великом Бечкереку/Зрењанину
• 1839. оснива se Српско пјевачко друштво „Јединство“ у  Котору
• 1853. настаје Београдско певачко друштво

За свог покровитеља Друштво је изабрало Св. Јована Дамаскина, првог писца октоиха.

1838.

29. марта 1838. званично је основано  Панчевачко српско црквено певачко друштво.

ПСЦПД

Делатност Друштва у 19. веку

Нови корак ка развијању музичке културе и образовања код нас направљен је оснивањем музичке школе у оквиру Певачког друштва, 1839. године. Поред певања, у школи се учило и свирање на флаути и виолини. Када је Николи Ђурковићу 1842. поверено да води друштво, он је рад проширио и на позориште.

Резултат сарадње проте Васе Живковића, Ђурковића и трговца Васе Тамбурића донео је граду веома богат концертни и позоришни живот. Ове харизматичне личности су око себе окупиле најугледније грађане, лекаре, адвокате, банкаре, угледне трговце, који су са великим ентузијазмом помогли да се створи право позориште са одличним костимима и сценографијом. Познато је да је панчевачки хотел „Трубач“ имао један од најпрестижнијих концертних подијума у Војводини; Корнелије Станковић је управо ту премијерно изводио своја клавирска и камерна дела. Друштво је имало и свој оркестар који је учествовао у позоришним комадима с музиком, изводећи између осталог популарне увертире из италијанских опера.

Делатност Друштва је зависила од политичких прилика које су им понекад смањивале делокруг рада. Како је Панчево припадало Банатској војној граници, строге војне власти су будно пратиле рад националних друштава и одобравале или забрањивале поједине активности.

1839.

1839. године. у оквиру Певачког друштва оснива се прва музичка школа у Панчеву.

Никола Ђурковић

Диригенти од 1863. до 1874.

У наредним годинама, од 1863. до 1874, у друштву се смењују диригенти Даворин Јенко, Славољуб Лжичар, Јосиф Це, Вацлав Хорејшек. Премијерно је изведена Литургија Корнелија Станковића, који је Панчевачком певачком друштву посветио своју другу Литургију.

Друштво је обновило и утврдило своју педагошку мисију и отворило:

• Велику певачку школу
• Малу певачку школу 
• Велику женску певачку школу,
• оформило је богату нототеку,
• основало је Заједницу певачких друштава и
• формирало фонд из кога су се давале „редовне месечне потпоре“ талентованим студентима.

Међу првима који је добио стипендију за музичке студије у Бечу, био је Мита Топаловић. Панчевачко певачко друштво је за студије у Бечу стипендирало и Драгомира Кранчевића, једног од највећих српских виолиниста тога доба. Кранчевић је потом био концертмајстор Пештанске опере.

Доба Мите Топаловића

Стипендиста Певачког друштва, Мита Топаловић, вратио се у Панчево и 1874. ступио на дужност хоровође.

Овај свестрани музичар, композитор, диригент и педагог деловао је у Друштву више од три деценије.

Године 1876. издао је збирку песама за децу чиме је поставио темељ за развитак огранка певачке уметности, веома важне и корисне у васпитавању подмлатка.

 У том периоду такође је прерадио и дао у штампу „Литургију Св Јована Златоустог“, Корнелија Станковића, за мушки хор.

 Мита Топаловић је 1885. приредио први Духовни Концерт у славу хиљадугодишњице Светих Кирила и Mетодија  чиме је отворио ново поље у певању црквених песама. Овакви концерти су уживали велику популарност, те су се, поред Београда и Карловаца, одомаћили и у другим местима. Друштво је тада бројало преко 150 чланова.

Прва духовна концертна служба у цркви на Велики Петак изведена је 1887. што је убрзо прешло у традицију друштва.

1887.

1887. године је изведена Прва духовна концертна служба у цркви на Велики Петак, што је убрзо прешло у традицију друштва и од тада се изводи сваке године.

Мита Топаловић

Од 1885. до 1910.

Концерти које је организовао Мита Топаловић су привукли младе музичаре, Мокрањца, Биничког, Толингера, Крањчевића и друге да почну да компонују и црквено-духовна дела.

Стеван Стојановић Мокрањац

Мита Топаловић је, као секцију Друштва за српске ученике основне и грађанске школе, 1889. основао Музичку школу за учење виолине. Школа се угасила после седам година.

Чланови Друштва формирали су и салонски оркестар 1898. године, који је изводио популарна дела класичне музике. Оркестар је деловао две године, а онда је престао са радом, када су поједини чланови напустили Панчево.

Мита Топаловић у периоду од 1885. до 1910. године приређује 24 духовна концерта. Ти концерти су били од великог значаја за развитак црквене вокалне музике у српском народу. Концерти су привукли и младе музичаре, Мокрањца, Биничког, Толингера, Крањчевића и друге да компонују црквено-духовна дела, а певачка друштва да приређују такве концерте. Топаловић је на својим духовним концертима, поред композиција Мокрањца и Биничког, изводио углавном дела руских композитора. Одласком Мите Топаловића са животне сцене завршила се је једна плодна епоха Певачког друштва. Певачко друштво је сачувало мањи део Топаловићевих композиција, док је остатак загубила његова породица.

Убрзо затим, Први светски рат доноси многе недаће Певачком друштву. Ухапшени су Председник и многи чланови певачког друштва. Архива је заплењена. Друштву је забрањен рад, и било им је дозвољено само да певају на литургијама. Друштво до 1919. води Туна Освалд, а потом Душан Дамаскин Давидовић, Радивој Ст. Петровић и Станислав Воларевић.

Друштво након Првог светског рата

После Првог светског рата Друштво опет стаје на ноге. ПСЦПД постаје члан Јужнословенског певачког савеза. У то доба стипендијом подржава младог Јована Бандура, који студира у Бечу и Прагу. Када се вратио у Панчево 1926. Друштво је тиме добило новог диригента.

Од 1931. смењују се диригенти Радивој Ст. Петровић и Јосиф Николић Вучковић. Обновљена је певачка школа и нотна библиотека; Друштво организује своју прву турнеју по Шумадији 1935, а са хоровођама Костом Таназевићем и Миланом Бајшанским се 1936.организује Национална турнеја Друштва по Јужној Србији. Следеће године диригент постаје Антон Север.

Радивој Ст. Петровић

Уочи стогодишњице друштва Краљ Петар II примио се Свог Високог Покровитељства над Панчевачким српским црквеним певачким друштвом и Друштво одликовао похвалницом за рад и народно просвећење.

Поводом јубилеја 1938, издата је обимна монографија коју је написао дугогодишњи члан и секретар Друштва др. Миховил Томандл, „Споменица Панчевачког српског црквеног певачког друштва 1838-1938“. Краљ Петар Други подарио је Друштву заставу са грбом, а на прослави стогодишњице друштва дириговао је Јован Бандур.

1938

Краљ Петар II постаје Покровитељ Панчевачког српског црквеног певачког друштва.

Друштво након Другог светског рата

Убрзо након стогодишњице од оснивања Друштва почиње Други светски рат. По трећи пут Друштву је, из политичких разлога, забрањен рад.

Певаче су на окупу одржали диригенти: Васа Ивковић, Лазар Бута, Сретен Давинић, Драгољуб Болманац, Слободан Захаријевић, Богдан Цвејић.

Највећа заслуга за очување традиције у послератном времену ипак припада академику Димитрију Стефановићу, Панчевцу, који је својом преданошћу и упорношћу водио друштво кроз најтежи период. Сачувао је Хор у коме су певали стари, предратни певачи. Понекад га је на литургијама као диригент замењивао Богдан Ћурчин. Уз помоћ Студијског хора музиколошког института проф. Димитрије је сачувао традицију певања дванаест композиција на Велики петак, коју је установио Мита Топаловић још крајем 19. века.

Нови чланови су почели да долазе у хор тек почетком осамдесетих година. Они нису имали могућност да уче литургију на пробама, већ само на слух, током службе. Тако је и квалитет певања је опао. Почетком деведесетих Вера Царина окупља младе певаче и формира ново језгро. Убрзо је отишла у иностранство, а неколико година потом рад са хором преузима Милица Кајганић из Београда, која је успела да сачува младе певаче и научи их да певају литургију. Учествовали су на Панчевачким данима духовне музике од оснивања манифестације 1998. године.

Димитријe Стефановић

Највећа заслуга за очување традиције у послератном времену припада академику Димитрију Стефановићу, Панчевцу, који је својом преданошћу и упорношћу водио друштво кроз најтежи период.

Академик Димитрије Стефановић

2003.

На Видовдан 2003. основан је Савез Српских Хорова на иницијативу Друштва.

Друштво од 2000. године

У новом миленијуму почиње нови живот певачког друштва. Вера Царина се вратила у Панчево, и на иницијативу проте Милована Глоговца и председника друштва Божидара Марошана, преузела је рад са Хором.

После неколико месеци припремила је и организовала Васкршњи концерт у Светоуспенском храму. Хор је наступио заједно са Хором града Панчева, и бројао је шездесетпет певача. Од тада хор Друштва напредује узлазном линијом.

Из редова певача израстају и младе хоровође Весна Паунов, Мирјана Сланкаменац и Борјана Стражмештеров, које повремено диригују на литургијама.

Поред редовног певања у цркви недељом и празником, хор је гостовао у скоро свим местима у Војводини. Често је учествовао у архијерејским службама у местима у Јужном Банату, на славама, приликом освећења цркава и манастира. На Видовдан 2003. оснива Савез Српских Хорова, по угледу на Јужнословенски певачки савез који је основао Краљ Александар почетком 20. века. ПСЦПД је био први потписник оснивачке повеље, као најстарије Друшво.

Фестивали и такмичења

Хор Друштва активно учествује и на фестивалима, концертима, такмичењима, сусретима хорова, у Србији и иностранству. Од 2000. почиње и активна сарадња са еминентним композиторима, историчарима и музиколозима. Поводом великих јубилеја 170 и 175 година постојања и рада Друштва, Друштву су своја дела посветили савремени српски композитори: Душан Максимовић – Думакс: „Текла ми је ладна вода Бистрица“ (2008) Рајко Максимовић: „Тебе Бога хвалим“ (2008), Димитрије Големовић: „С нами Бог“ (2008) и Кореографску кантату „Банат“ (2013). Поводом 175 година Друштва снимљен је документарни филм о Друштву,  „Поју Богу мојему“, режисера Владимира Кајловица.

Велики српски композитори су своја дела посветили Друштву

Душан Максимовић – Думакс: „Текла ми је ладна вода Бистрица“ (2008)

Рајко Максимовић: „Тебе Бога хвалим“ (2008),

Димитрије Големовић: „С нами Бог“ (2008); Кореографска кантата „Банат“ (2013).

Друштво је у том периоду добило бројна признања и награде од којих је вредно издвојити:

• Награда града Панчева, 2008
• Орден Теодора Вршачког
• Медаља Миша Анастасијевић за допринос култури Војводине
• Највише признање Фестивала духовне музике „Хорови међу фрескама“ Награда Војислав Илић, у Београду 2014. године
• Награда и признање на Међународном фестивалу „Нишке хорске свечаности” – Апсолутни победник Фестивала, са посебном похвалом за извођење Пете руковети Стевана Мокрањца;
• Добитник места Лауреата Првог степена на фестивалу „Коложскаја благовест” у Белорусији 2016.
• Добитник посебне похвале на Фестивалу Хорови међу фрескама 2015. и 2016.

Хор последњих година гостује у земљи и дијаспори учествујући на фестивалима и прославама у Италији, Аустрији, Мађарској, Румунији, Пољској и Бугарској.

Светоуспенски храм Панчево, Дечји хор и Подмладак ПСЦПД-а