Литургије и празници
Литургија је централни богослужбени обред у хришћанству, посебно у православном и католичком учењу. У православној цркви, литургија се обавља сваке недеље и на посебне празнике.
Литургија – порекло
Реч “Литургија” потиче из грчког језика и значи “заједничка служба” или “Служба Божија”. Често се користи и термин “Евхаристија”, који долази од грчке речи и значи “захвалност” или “благодарност”.
Света Литургија у православљу, како је данас позната и служена, није настала одједном, већ је резултат вековног развоја и промена. У 4. веку, свети Василије Велики и свети Јован Златоусти су записали чинове Литургије како би се сачувала једнообразност богослужења. Ови записи се и данас користе и често се називају Литургија Светог Василија Великог и Литургија Светог Јована Златоустог.
У 6. веку у Цариграду, свети Григорије Двојеслов је записао још један обред Литургије. Ова Литургија се служи у току Васкршњег поста и позната је под називом “Литургија пређеосвећених дарова“.
Ове записане Литургије представљају стандардне обреде који се и данас користе у православној цркви и другим хришћанским верским заједницама. Оне се састоје од молитви, песама, читања из Светог писма и обреда који обухватају прослављање Божијих тајни и примање Евхаристије. Овај богослужбени обред има дубоки духовни и историјски значај за хришћане и представља срж и израз њихове вере и богословља.

Светоуспенски храм, ПСЦПД, Литургија 2021
Врсте Литургија у оквиру Православља
Литургија Светог Василија Великог
Литургија Светог Василија Великог, се састоји од дужих молитви у односу на Литургију Светог Јована Златоустог и служи се само 10 пута годишње у православној цркви. Литургија Светог Василија Великог се служи:
- Првих пет недеља Васкршњег поста – Литургија Светог Василија Великог се служи сваке недеље у периоду Васкршњег поста, који предходи Великом празнику Васкрсења.
- Велики Четвртак – На дан Христове последње вечере, када је устоличена света тајна преобразења хлеба и вина, служи се Литургија Светог Василија Великог.
- Велика Субота – На дан пред Васкрсење Христово, када се служи Васкршња Полуноћница, такође се служи Литургија Светог Василија Великог.
- Бадњи дан и Крстовдан – Уочи Богојављења, Литургија Светог Василија Великог се служи као део богослужбених обреда током празновања Богојављења.
- Cв. Василије Велики – На сам дан светог Василија Великог, 14. јануара, служи се ова Литургија у част и посвећењу овог светог богослова и светитеља.
Литургија Св. Јована Златоустог
Литургија Светог Јована Златоустог је божанствена Литургија која има “општи” карактер, што значи да се служи у свим данима године када се не служи ни један други тип Литургије (Литургија Светог Василија Великог, Литургија пређеосвећених дарова или Литургија Светог Јакова). Због тога је Литургија Светог Јована Златоустог најчешће служена Литургија.
Чин и редослед овог свештенодејства су исти као и у Литургији Светог Василија Великог, с тим што су неке молитве краће.
Света Литургија Јована Златоустог се састоји из три дела:
- Проскомидија (приношење) – чин доношења и припрема хлеба и вина за Литургију, за освећење.
- Литургија оглашених – део Литургије који има за циљ припремање катихумена (оглашених) за примање Крштења.
- Литургија верних – Део Литургије на коме се врши освећење предложених дарова и Причест.
Литургија пређеосвећених часних дарова
Литургија пређеосвећених часних дарова је богослужбени обред који се служи:
- током Васкршњег поста (у одређене дане, осим суботе и недеље) и
- током прва три дана Страсне седмице, која се односи на последњу седмицу Великог поста, у којој се сећамо Христових спасоносних страдања.
Циљ овог обреда је да верници имају што више прилика за причешћивање.

Светоуспенски храм, ПСЦПД, Литургија 2021
Црквени празници
Црквени празници су посебни дани у хришћанству који обележавају битне догађаје из Исусовог живота, као и сећање на светитеље и догађаје из хришћанске историје. Неки од најважнијих црквених празника су:
- Божић (рођење Исуса Христа)
- Васкрс (Исусово васкрсење)
- Богојављење (Исусово крштење)
- Спасовдан (Вазнесење Исуса Христа)
- Духови (Силазак Светог Духа на апостоле)
- Рођење Пресвете Богородице
- Успење Пресвете Богородице
- Свети Јован Крститељ
- Свети апостоли Петар и Павле
- Свети Никола
- Архангел Михаило и многи други.
Богослужења у Светоуспенском храму у Панчеву
Панчевачко српско црквено певачко друштво редовно учествује на богослужењима при Светоуспенском храму недељом и током већих црквених празника. Са љубављу и посвећеношћу, чланови друштва подижу духовност доприносећи целокупном искуству богослужења.
Током већих црквених празника, певачи Панчевачког српског црквеног певачког друштва се посебно припремају. Они припремају специјалне композиције које одговарају одређеном празнику што ствара атмосферу дубоког поштовања празника и продубљује осећај величанствености и духовности.
Распоред богослужења при Светоуспенском храму можете погледати на званичном сајту Храма Успења Пресвете Богородице у Панчеву. → Распоред богослужења