Вечерње на Велики Петак по традицији Светоуспенског храма у Панчеву
Вечерње на Велики Петак у Светоуспенском храму – традиција која се у Панчеву негује од 1887. године.
Велики петак
Велики Петак у хришћанском календару представља најтужнији дан, када се верници молитвено сећају страдања и смрти Господа Исуса Христа. Управо тог дана, у панчевачком Светоуспенском храму, одржава се Вечерње са изношењем плаштанице – служба која спаја дубоку духовност, снажну емоцију и музичко наслеђе. Ова служба је постала не само верски, већ и музичко-културни догађај који сведочи о снажној вези Панчева са духовним наслеђем Српске православне цркве.
Историјат службе и почеци музичке традиције
Традиција посебног вечерњег богослужења уз учешће Панчевачког српског црквеног певачког друштва (ПСЦПД) започела је још 1887. године. Иницијативом проте Васе Живковића и тадашњег диригента Димитрија Мите Топаловића, уз сагласност свештенства Светоуспенског храма, установљен је обичај да хор пре и после вечерње службе изводи духовне композиције, док свештенство чита молитве, које својом садржином и уметничким изразом појачавају доживљај Христовог страдања.
Овај концепт, који је тада називан „Концертна продукција“, убрзо је постао незаобилазан део Вечерње Службе на Велики Петак у Светоуспенском храму у Панчеву. Топаловићева визија била је да се уз молитве изводе и композиције које, иако нису прописане Типиком, доприносе атмосфери и унутрашњем доживљају најтужнијег дана у хришћанској години.
Светоуспенски храм, ПСЦПД, Литургија 2021
Уметнички и духовни значај
Одабране композиције, пажљиво увођене кроз деценије од стране различитих диригената, изводе се на црквенословенском језику и представљају спој духовне дубине и музичке сложености. Њихово извођење захтева велику певачку зрелост и искуство, али истовремено омогућава дубоко литургијско и емотивно проживљавање страдања Христовог.
Посебност ове службе огледа се и у поретку: тек након што се изведу све композиције, следи целивање плаштанице, прво од стране свештеника, а затим и верника. Овај моменат је заправо и врхунац службе, који после музичко-молитвеног дела, појачава побожно осећање свих присутних.
Континуитет и развој кроз векове
Седамдесетих година XX века, захваљујући Димитрију Стефановићу, концертна традиција је обновљена и сачувана од заборава. Студијски хор Музиколошког института из Београда је тада појачавао већ остарели састав ПСЦПД-а, доприносећи очувању високе уметничке вредности службе.
Од 2007. године, под диригентским вођством мр Вере Царине, друштво поново изводи овај свечани програм на Велики Петак, настављајући мисију својих претходника и обнављајући духовну и културну нит која повезује генерације Панчеваца са овим изузетним догађајем.
Зборник и звучни запис као сведочанство традиције
У настојању да се сачува и пренесе изузетна музичка и духовна баштина „Концертне продукције“ Вечерњег на Велики Петак, Панчевачко српско црквено певачко друштво је 2010. године објавило нотни зборник и звучно издање под насловом Вечерње на Велики Петак по традицији Светоуспенског храма у Панчеву. Приређивач и уредник овог издања је мр Вера Царина, дугогодишњи диригент и чувар музичког наслеђа Друштва. Ово издање представља драгоцени документ једне традиције, која се у Панчеву негује више од једног века. Зборник не само да бележи репертоар извођених композиција, већ и сведочи о уметничком и духовном напору да се богослужење Великог петка сачува у свом аутентичном облику за будуће генерације.
Светоуспенски храм, ПСЦПД, Литургија 2021
Ванвременски значај и интернационални домет
Овај специфичан облик вечерње службе нема пандан ни у Србији ни ван њених граница. Временом је постао препознатљив као духовни и културни догађај не само за Панчево, већ и за читаву Војводину, Београд и друга места у Србији.
О значају који ова служба има, не само за вернике и чланове Панчевачког српског црквеног певачког друштва, сведочи и присуство певача из других хорова и градова, као и верника који из различитих крајева Војводине и Србије долазе у Панчево, да би својим учешћем и молитвеним присуством, увеличали овај свечани догађај.
ПСЦПД је концертно извео Велики Петак и на међународним наступима у Бечу, Салцбургу (Аустрија) и Гродном у Белорусији, представљајући српску духовну музику у пуном сјају. Недавно је припремљена и брошура са поретком службе и преводима свих композиција, чиме се додатно олакшава разумевање и учешће верника у овом дубоко молитвеном доживљају.
Духовна и уметничка нит која повезује генерације
Вечерње на Велики Петак по традицији Светоуспенског храма у Панчеву, у извођењу Панчевачког српског црквеног певачког друштва, представља трајно сведочанство споја вере, културе и музичког наслеђа.
Ова служба није само обред – она је израз вековне преданости, духовне зрелости и лепоте која настаје када се молитва и музика сједине у славу страдања и љубави Господа Исуса Христа.
Вечерњем на Велики Петак, Панчево даје печат једној традицији која превазилази локалне оквире и постаје сведочанство српске духовне и музичке културе.
Уколико препознајете значај који Панчевачко српско црквено певачко друштво има за очување музичке, духовне и културне баштине, позивамо вас да подржите наш рад. Свака подршка — било присуством на концертима, донацијом, или доласком на Литургије недељом у Светоуспенски храм, где можете да нас редовно чујете— доприноси да традиција дуга 187 година настави да живи. Такође, можете да нам помогнете и тиме што ћете поделити информације о нашем раду на друштвеним мрежама, и тако проширити глас о вредности коју негујемо.
Више информација о могућностима за донације и подршку доступно је на страници: Донације Панчевачком српском црквеном певачком друштву .